Gledali smo LILU!
Prošli smo vikend u CeKaTe-u gledali kazališnu predstavu “Lila”. Malo je reći da nas je Lila oduševila. Oduševila je i zagrebačke Male okice i njihovu mamu 🙂
Samim ulaskom u dvoranu u potrazi za našim sjedalima, Lila je već tamo, na pozornici, polu-skrivena ispod šarenog sunco/kišobrana i spava. Klinci su već zaintersirani. Šašava je ta slatka klaunica, hrče i zviždi, a iz nosa joj ispadaju pufaste šarene kuglice!
Ne priča mnogo, a i kada nešto kaže, to je onda na “lilinskom jeziku”- a taj je jezik, kažu moje male okice, sličan “bebinskom” jeziku, kojim je do nedavno pričala i naša Super Seka So (Sofia).
Lila ima i veliki klaunski nos! Crveni. Bar na početku. Tokom predstave taj nos mnogo puta promijeni boju. Da čujete to oduševljenje kada neke male okice prve to skuže, pa se iz publike začuje: GLEEEE sad je nos ŽUTI! I onda svi: vaaaauuuu 🙂 Odlučni da prate samo taj nos i kada će opet promijeniti boju krenu dalje gledati predstavu, ali ih brzo zaokupi radnja vesle klaunice. Nakon nekog vremena čuje se opet: VIDI!! Sad je boje duge!!!!
Danima nakon još me svako malo netko pita: “E mama, a kako to Lila mijenja boju nosa?” Ne znam srećice moje – to mora da je čarolija!
Kada se Lila nađe u vašem gradu (a mi ćemo vas o tome obavijestiti), nemojte propustiti čaroliju! Razveselite se uz šarenu, razigranu, gladnu i žednu, zaboravnu, a ponekad i nadurenu LILU.
